FANDOM


"Legende bez ulica"

Već mesec dana mislim da napravim ovaj blog i evo napokon sam ga uradio. Naslov bloga je isti kao u SYamata, ali moj blog je o ljudima koji su stvarno živeli. 

Ovaj naslov Legende bez ulice ne znaci da svi navedeni nemaju ulicu nego samo koliko brzo zaboravljamo.

VojniciEdit

Spomenko Gostić

Spomenko Gostić je   namladji odlikovani borac Vojske Republike Srpske. Rođen je 1978 u mom rodnom gradu u Doboju. O njegovom detinjstvu se vrlo malo zna. Živeo je u siromašnoj porodici u selu Jovići na Ozrenu . Osnovnu školu je pohađao u Maglaju, ali zbog izbijanja nesrećnog rata nije je ni završio. Vrlo mald je ostao bez oca. Početkom rata. Aprila 1992 ostaje bez majke Milene i ostaje da živi sa bakom, ali ubrzo i ona gine u septembru i tako mladi Spomenko ostaje sam i dobrovoljno se prijavljuje i postaje kurir i sa zapregom i dva konja donosi hranu vojnicima na prvim linijama fronta. Spomenka je u martu 1993 zatekla neprijateljska vojska takozvane Armije BiH. Po srpskim položajima padale su samo granate ali Spomenko je ostao neustrašiv i ostao na nogama. Spomenko je 20 marta zadobio teške rane a istog dana je i umro. Sahranjen je u rodnim Jovićima Na dan njegove pogibije 20 marta 2014 ispred Crkve Rođenja Presvete Bogorodice podignuta je bista sa njegovim likom. U Republici Srpskoj ne postoji ni jedna ulica ili institucija sa imenom ovog Heroja.

Momčilo Gavrić

Momčilo Gavrić je rođen 1906 u Trbušnici kod Loznice bio je podnarednik Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije i najmladji podoficir Velikog rata i u istoriji ratovanja. Sa osam godina je postao kaplar a sa deset podoficir. Momčilo nije ni zakoračio u svet igre i mašte kad je 1914 zagrmeo rat kakav svet nikad nije video. Njegove roditelje sedmero braće i sestara pobila je neprijateljska vojska. Od pune kuće ostalo je pusto zgarište. Prestrabvljeni dečak je trčao po planinskim stazama Gučeva i naleteo na straže Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije. Major pred sobom video dečaka svog izgrebanog i pocepanog od probijanja kroz rastinje. Močilo je kroz suze rekao: "Čiko sve su mi pobili"  Major je tada zatražio dobrovoljce koji će osvetiti pobijene seljake a cela četa je istupila napred. Major je Momčilu dao vojnika Miloša da zajedno pođu prema neprijateljskim položajima a za njima su pošli i ostali. Iste noći nastupila je bitka i poraz crno žute monarhije a Miloš i Močilo su zajedno bacali bombe svetivši Gavriće. Momčilo tada sa osam godina postade najmlađi vojnik Velikog rata. Prozvan je "Sinom Drinske divizije". Momčilo je živeo tiho i otišao tiho. Umro je aprila 1993 godine i sahranjen je van očiju javnosti. Njegov zavičaj nema ni jednu ulicu koja nosi njegovo ime.  Trag o njegovom postajanju su samo dve fotografije u muzeju u loznici.

MuzičariEdit

Dražen Ričl 

Dražen Ričl poznat pod nadimcima Zijo i Para bio je jugoslovenski muzičar i osnivač i frontmen jednog od najpoplarnijih bendova u Jugoslaviji Crvena Jabuka. Rođen je 12 marta 1962 u Sarajevu. Bez oca Ferninanda ostao je u detinjstvu pa je tako ostao sa majkom Elvirom. Za Crvenu Jabuku je napisao tekstove i snimio par pesama najviše sa prvog i drugog albuma. Njegove najpopularnije pesme su: Dirlija, Tugo Nesrećo, Bježi kišo s prozora, Nek te on ljubi (čiji se stihovi nalaze na njegovom spomeniku) Ako Ako i Uzmi me. Bio je talntovan za muziku za humor uvek je bio dobro raspoložen i raspoložen da se šali nikad nije viđen tušan uvek je bio pun energije. Po rečima njegovih kolega i prijatelja bio je oličenje grupe. Dražen je 18 septembra doživeo tešku saobraćajnu nesreću na putu za koncert u Mostaru zajedno sa članovima Arslanagićem i Buhom. Buha je  poginuo na licu mesta a Dražen prebačen na VMA u Beograd zbog teških povreda, ali nije se izborio za život njegovo srce je stalo 1 oktobra 1986. Na 23 godišnjicu pored puta na mestu nesreće podigunt je spomenik u obliku jabuke

Nenad Radulović

Nenad Radulović poznatiji pod nadimikom Neša Leptir bio je osnivač i frontmen poznate grupe Poslednja igra leptira a bio je član Indeksovog radio pozorišta. Njegova pesme su bile poznate i dobro prihvaćene. Njegovi koncerti su više ličili na žurke nego na prave koncerte. Njegove poznate pesme su: Nataša, Jeleni umiru sami, Grudi balkanse, Srce od meda. Njegova  grupa se raspala 1989 a on je tada on objavljuje album Niko nema što piton imade koji je parodija na novokomponovanu muziku. Kao i Ričl bio je uvek spreman za šalu, čak i pred samu smrt se šalio dvadeset  minuta pre smrti kad su ga pitali kako je on je odgovorio: "Pa ne mogu baš da igram fudbal". Umro je od tumora 12 februara 1990. 17 decembra 2011 Plato ispred ustanove kulture Palilula nosi njegovo ime čime  postaje drugi roker posle Milana Mladenovića iz EKVa koji je dobio Plato ispred Doma omladine. 

Branko Janković Jankula 

Bio je član Rokera s Moravu i bio je član grupe od osnivanja do njegove smrti od posledica saobraćajne nesreće 1982. Imao je briljantan duboki vokal čije doprinosio tonaliteu u grupi. Period u kojem je Branko bio član grupe smatrao se najkvalitetnijim periodom i tada su snimljene njihove najbolje pesme.  Uvek je bio dobro raspoložen i nasmejen. Njegov gubitak Rokri nikad nisu uspeli da nadokande

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.